О књизи: година / Најпознатије и најчитаније дело повезано са именом св. Јована, била је књига његових ученика „Илиотропион, односно сунцокрет, који представља сагласност људске воље са божанском, преведена са латинског на словенско-руски језик кроз дела Високопреосвећеног архиепископа черниговског Јована Максимовича , касније митрополит тоболски и целог Сибира.” Основу публикације чинио је његов есеј. католички теолог, наставник реторике у Минхенској богословији језуитског реда, Јеремиах Дрекел, „Хелиотропиум, сеу цонформатио хуманае волунтатис цум дивина“, објављен 1627. у Минхену. „Хелиотропијум...” је преведен на пољски 1630. године, а 1688. у Москви је објављен превод јерођакона Теофана са пољског на руски. Св. Јован је узео латински текст за превод, преправио га, прилагодивши га православном руском читаоцу. У руском преводу дело је „тако органски ушло у круг популарног православног поучног читања да је већ нераскидиво повезано са именом свог преводиоца“ (Гумеров А., свештеник. Предговор // Јован (Максимович), митрополит Илиотроп. М. ., 2008. Стр. 4. „Илиотропион“ је теолошка расправа посвећена сложеном проблему усклађивања божанске и људске воље. Дело у великој мери одражава теологију св. Јована, на основу дела Св. отаца древне Цркве. Уз бројне референце на западне оце: Бл. Августин (тема односа воље Божије и воље човекове дотиче се у већини његових дела), Св. Јован Касијан Римљанин, Јероним Стридонски, Св. Амвросије Милански; о каснијим католичким теолозима: Бернарду из Клервоа (КСИИ век), Томи Аквинском (КСИИИ век), Тхомасу а Кемпису (КСВ век) итд. – дело садржи много позива источним оцима: Св. Василија Великог, Св. Јован Златоусти, Св. Нил Синајски, Св. Јован Дамаскин и други Популарност „Хелиотропа“ допринела је чињеницом да је испуњен примерима из Светог писма, из живота светих, из историје, који објашњавају сложена теолошка питања..